Драгачевски сабор трубача – феномен који траје

Трећи састанак Савета Моравичког управног округа
20/06/2016
Десета седница колегијума 29.06.2016.
29/06/2016

Драгачевски сабор трубача – феномен који траје

У сусрет јубилеју: Слободан Јоловић, начелник Моравичког управног округа

ДРАГАЧЕВСКИ САБОР ТРУБАЧА – ФЕНОМЕН КОЈИ ТРАЈЕ!

Када је, већ давне, 1961. године на Драгачевском сабору у Гучи пукла прва саборска прангија, а своје трубе укрстила четири оркестра, ни највећи ентузијасти нису могли ни да наслуте да ће то надметање локалних трубача, прво, толико дуго трајати, а онда, да ће се за нешто више од пола века развити у највећи фестивал трубе у свету, трећи међу светским етно фестивалима, са хиљадама учесника и љубитеља овог инструмента. Фестивал који на најлепши начин, упркос времену, промовише изворне националне вредности Србије, њен дух и слободарску традицију, ове године одржаће се од 3. до 9. августа и то по 55. пут у својој историји!
О томе како је од једног малог сеоског сабора за нешто више од пола века израсла тако џиновска манифестација у сваком смислу, какав је био њен развојни пут, шта је Сабор данас а каква је његова будућност, и зашто никако не треба пропустити ни овај – 55. Драгачевски сабор трубача, за “Туристицки Свет” говори Слободан Јоловић, начелник Моравичког округа, председник општине Лучани и Саборског одбора од 2004. до 2012. године и, на крају или на почетку, човек чији су и коренови и срце у Гучи.

– Сабор је данас у правом смислу својеврсни српски феномен. Почело је у порти гучке цркве 14.октобра 1961. године, када је одржан први Драгачевски сабор, који је све до 1971. носио назив Драгачевски сабор сеоских трубача Србије. Догодило се те суботе нешто што ће касније прерасти у културно чудо, у нешто по чему ће се препознавати не само Драгачево, већ и Србија. Такмичила су се четири оркестра, сва четири из Драгачева: Десимира Перишића, Драгише Ковачевића, Драгана Јовановића и Срећка Обрадовића, а победио је оркестар Десимира Перишића, касније мајстора трубе, коме смо подигли споменик на уласку у Гучу, који симболизује повезивање људи различитих култура и нација, у једном од најизворнијих српских брендова, у Гучи.
У првом плану – труба и трубачи

• Љубав Драгачеваца према труби траје скоро два века, још од наредбе кнеза Милоша Обреновића да се оснује први војни оркестар. Да ли је Сабор још увек веран замисли његових оснивача – ентузијаста музичара, новинара, општинских прегалаца… и колико је од тога што је Сабор био првобитно – остало данас? Шта се и зашто променило?

– Времена се мењају. Верујем да организатори првих сабора нису ни слутили да ће он постати оно што је данас. Генерације су креирале будућност ове манифестације. Свака на свој начин. И сигурно је да су сви имали жељу да сваки наредни сабор буде бољи од претходних. Било је и удаљавања од његових изворних вредности. Али оно што је најважније је вратити трубу и трубаче у први план. У Гучи су сви добродошли, али као гости. Мени се приписује да сам доласком на чело општине и Организационог одбора Сабора, у Гучу увео државу и политичаре. То је тачно, али захваљујући томе, мојим менаџерским способностима, и наравно мојим сарадницима, у Гучи је у саборску инфраструктуру инвестирано око шест милиона еура! Без државе нема развоја овог бренда. Међутим, проблем је што се неки политичари често пред изборе сликају, обећају много тога и оду, а уместо испуњења обећања, појаве се нижеразредни мешетари који из свега тога виде само личну корист.

• Сваког августа Гуча постаје центар света и за трубаче и за љубитеље трубе, који се са свих меридијана спусте у Гучу и ту заједно, једнаки у својој љубави према овом инструменту, недељу дана празнују празник трубе. Колико је по званичној статистици до сада било учесника, а колико гостију?

– До сада Гучу је у време Сабора посетило више од 17 милиона гостију из Србије и још 80 држава – две и по Србије! Такмичило се око 1.050 оркестра и свирало је око 1.100 трубача. Међу гостима у Гучи било је и седам шефова држава. Гостопримство, леп провод, здрава домаћа храна, специјалитети са роштиља, све врсте печења, купус из земљног лонца, хладно пиво и најбољи трубачи – то је оно због чега ће и овог лета Сабор трубача у Гуча бити једна од две најпосећеније манифестације у Србији.

• Сабор је последњих година све више привредна манифестација, која многе доводи у концептуалну недоумицу у смислу “шта је фестивал или шта треба да буде”. Да ли јубиларни 55. Драгачевски сабор доноси неке новине у концепту и оганизацији? Хоће ли превладати тренд повратка изворности?

– Драгачевски сабор трубача је и културна и привредно и туристичка манифестација. Она мора да негује традицију и изворност, привлачи госте и из свега тога извлачи корист за грађане Гуче и општине Лучани. Ове године из програмских садржаја биће избачено све оно што је нарушавало изворност и традицију ове манифестације. На главну позорницу могу само трубачи. Најбољи. А од идуће године моћи ће да се такмиче и мајстори трубе. Да постану шампиони.

Светски познати: Гуча и Ноле

• Може ли Гуча, таква каква је, да издржи габарите Сабора који су све већи? Да ли постоји свест и јасно дефинисан став у држави о значају ове манифестације за Србију и колика је спремност заједнице да ово национално нематеријално благо и место у којем је изнедрено – заштити и унапређује као манифестацију и место од посебног значаја за очување националне традиције и културе?

– Гучу сви воле. Ту се проводе, једу, пију… Али, она још увек није на прави начин препозната од стране државе иако се о њој једнако зна у свету и у Србији, као и о Новаку Дјоковићу. Али за то смо заслужни само ми и Ноле. Ја сам 2011. године Влади поднео програм развоја инфраструктуре и ове манифестације, који би садашње општинско руководство требало да обнови и консултује све нас који смо у њеном стварању учествовали.

• Гуча помало подсећа на приморска места. Јер као што она читаве године живе за лето, тако и Гуча читаве године живи за Сабор и током његовог трајања дише, што би рекло, пуним плућима. Али, да ли мислите да је потенцијал овог фестивала, као једног од најјачих брендова Србије, довољно искоришћен за привредни развој Гуче, односно општине Лучани? Зар Гуча не би могла да буде нека врста центра у којем би се током читаве године одвијале различити догађаји везани за трубу и представљало народно стваралаштво и Србије и света кроз различите културне и привредне програме? Да ли мислите да је могуће да то буде будућности Гуче која би тако у правом смислу постала престоница трубе какву Србија заслужује?

– Нажалост, потенцијал ове манифестације ни изблиза није искоришћен за привредни и сваки други развој Гуче и овог краја. Али И шире. Потребна је далеко већа посвећеност одговорних за унапређење и развој садржаја који ово место могу учинити занимљивим преко целе године. И свакако подршка државе. Гуча може постати “центар света” и оксница развоја манифестиционог туризма у нашој земљи. Предуслов за то је професионални приступ, деполитизација Сабора и, пре свега, прави вођа. У том случају неће изостати ни подршка.

Помирити прошлост и будућност

• Али да се вратимо у садашњост. Шта све госте овогодишњег Драгачевског сабора трубе очекује? Зна ли се ко ће бити звезде Сабора и остали учесници? Колико се гостију и одакле све очекује?

– Последњих неколико година Гуча је посрнула. Због тога потребни су већи резови, како у програмском, тако и у пратећим садржајима. Певаћи ће бити наши драги гости али на главну позорницу могу само најбољи трубачи. За сада се зна да ће своје концерте имати и Горан Бреговић, Бобан Марковић, три Дејана: Петровић, Лазаревић и Јевђић. Поред финалиста ту ће се наћи и Елвис Ајдиновић и Екрем Мамутовић, као и Сања Илић и “Балканика”. Жири извлаче из „шешира“ капелници непосредно пред такмичење, планирамо да градимо Дом трубача… и то није све. Интересовање за овај 55-ти, јубиларни Сабор, је велико и очекујемо добру посећеност и домаћих и страних гостију.

• Каква је ваша порука учесницима и Гостима Гуче. Хоће ли бити безбедни, има ли довољно смештајних објеката или простора за камповање, како стоји ствар с паркингом, ценама…?

– О јавној безбедности брину организатор и држава. Полиција то традицинално чини на најбољи могући начин. А што се тиче смештајних капацитета, места још увек има у хотелима у читавој Западној Србији и код наших домаћина у приватном смештају. У Гучи се коначно отвара и потпуно реновирани хотел “Нордик”, некада чувен као “Златна труба”. Цене су приступачне и нису повећаване последњу деценију. Ове године ниже у односу на многе манифестације.

• И на крају, зашто никако не треба пропустити 55. Драгачевски сабор трубача и од 3. до 9. августа неизоставно бити део мотивишуће, победничке приче чија магија траје већ више од пола века? Шта бисте поручили нашим читаоцима?

– У Гучу вреди доћи читаве године, али не треба пропустити да је доживите у време Сабора, када се у Гучу спусте стотине хиљада заљубљеника у трубу из читавог света. Дођите и овог августа да видите и чујте како су оргиналним верзијама трубачи удахнули модерни звук, како су мајсторски повезали прошлост и будућност. Будите део велике, светске приче, несвакидашњег окупљања људи из целог света, које повезује труба, инструмент чији чудесни звуци најбоље казују љубав и преносе добру енергију традицији верне Србије и здравље Драгачева. Добро дошли!

Љиљана Реброња

Facebooktwittergoogle_plusmail