Monthly Archives: септембар 2015

Четрнаеста седница, одржана 30.09.2015.године у Горњем Милановцу

Седницом председава мр Слободан Јоловић, председник Савета Моравичког управног округа. Седници, поред чланова Савета Моравичког управног округа присуствују: Драган Николић, помоћник градоначленика Града Чачак, Милинко Мијаиловић, заменик председника Општине Ивањица, Јадранка Достанић, председник СО Г.Милановац, Горица Петровић, начелник Општинске управе Г. Милановац, Милорад Солујић, начелник Одељења за инспекцијски надзора Г. Милановац, Миланка Коларевић, начелник Општинске управе Ивањица, Лидија Ристић, шеф Одсека за инспекцијски надзор у Општини Ивањица, Ана Лапчевић, координатор пољопривредне инспекције, Валентина Стефановић, начелник Одељења Туристичке инспекције, Владан Сеизовић, в.д. руководиоца Школске управе, др Светлана Тадић, начелник Санитарне инспекције, Зоран Шеварлић, шеф Одсека Здравствене инспекције, Биљана Станојевић, еколошки инпсектор, Никола Савић, инспектор рада, Живорад Богосављевић, водни инспектор, Мирјана Зарић, шеф Одсека Ветаринарске инспекције, Предраг Васиљевић, начелник Тржишне инспекције, Валентина Кецовић, фитосанитарни инспектор, Јован Ковачевић, начелник Општинске управе Лучани.

Закон о инспекцијском надзору и његова примена у паракси

Председник Савета Моравичког управног округа Слободан Јоловић отворио је четрнаесту редовни седницу Савета и истакао да је било неопходно одржавање овог састанка како би се присутни боље упознали са новим Законом о инспекцијском надзору, који је ступио на снагу 29.04.2015.године. Разлози за доношење овог Закона су бројни. Постоји слаба координација инспекција, недовољно сузбијање сиве економије, анкете и истраживања лоше или осредње рангирају квалитет инспекцијског надзора, преклапања и понављања инспекцијског надзора и томе слично. Било је неопходно уважити примедбе грађана и привреде који истичу да су прописи обимни и нејасни, да учесталост и дужина инспекцијског надзора не одговора ризику, да је надзор над сивом економијом незадовољавајући, да је квалитет надзора осредњи, корективне и принудне мере су несразмерне, а успех у раду инспектора и инспекције погрешно се мери бројем казнених пријава.

Координација и вршење инспекцијског надзора у окрузима и јединицама локалне самоуправе

Слађана Спасовић, секретар Савета МУО, говорећи о првој тачки дневног реда, која се односи на координацију и вршење инспекцијског надзора у управним окрузима и јединицама локалне самоуправе, истакла је да је циљ доношења новог Закона о инспекцијском надзору да се на систематски начин уреди координација рада инспекција, како би се избегла преклапања и непотребно понављање инспекцијског надзора.Да би се постигао свеобухватнији и делотворнији надзор и избегло непотребно преклапање, неопходна је сарадња између инспекција и других органа, која подразумева међусобно обавештавање, размену података, пружање помоћи и предузимање заједничких мера и радњи. У том циљу предвиђен је систем вертикалне координације инспекцијског надзора, почев од Координационе комисије, коју је влада својом одлуком формирала, преко управних округа, до координационих тела у јединицама локалне самоуправе. Координациона комисија доставља смернице и упутства које доноси, начелнику управног округа, ради вршења послова из свог делокруга, у погледу унапређења координације инспекција и делотворности инспекцијског надзора. Надлежност начелника управног округа предвиђена је чланом 40. став 2. Закона о државној управи и чланом 7. Уредбе о управним окрузима, на основу којих начелник управног округа: усклађује рад окружних подручних једница органа државне управе, прати примену директива и инструкција које су им издате, прати остваривање планова рада окружних подручних јединица и стара се о условима за њихов рад, прати рад запослених у окружним подручним јединицама органа државне управе и предлаже руководиоцу државног органа покретање дисциплинског поступка против њих. Према члану 32. Закона о државној управи, Савет управног округа усклађује односе окружних подручних јединица органа државне управе, општина и градова са подручја управног округа и даје предлоге за побољшање њиховог рада. Положај и надлежност јединица локалних самоуправа, дефинисан је Уставом РС и Законом о локалној самоуправи. Јединице локалне самоуправе обављају изворне и повере послове, а између осталог образују и своје инспекцијске службе. Према Закону о инспекцијском надзору скупштине општина-града су дужне да донесу акт о одређивању органа или унутрашње организационе јединице или тела које координира инспекцијски надзор над пословима из изворне надлежности јединица локалне самоуправе. На челу координационе комисије налази се председник општине, односно градоначелник.

Примена методолошких објашњења, спречавање нелегалног рада

Предраг Васиљевић, начелник Тржишне инспекције, излагао је о одредбама закона које се односе на поступање инспекција према нерегистрованим субјектима. Истакао је да је Законом о инспекцијском надзору прописано овлашћење и дужност сваке инспекције да врши инспекцијски надзор према нерегистрованим субјектима и примењује корективне и репресивне мере. Нерегистровани субјекат је надзирани субјекат који обавља делатност или врши активности, а није уписан у одговорајући регистар који води Агенција за привредне регистре. Обављање делатности нерегистрованих субјеката сусреће се готово у свим областима.Те делатности се најчешће обављају у становима, кућама, подрумима, помоћним објектима и сл. Инспектор је дужан да одмах, пошто открије нерегистровани субјекат, донесе решење о мерама за отклањање незаконитости,а ту се пре свега мисли на упис у регистар који води Агенција за привредне регистре, забрану обављања делатности или вршење активности и заплену робе, документације и других предмета. Нерегистрованом субјекту се налаже да без одлагања покрене поступак за упис у одговорајући регистар који води Агенција за привредне регистре. Инспекција је дужна да прати да ли је нерегистровани субјекат поступио према донетом решењу, односно да ли је извршио упис и испунио друге обавезе предвиђене законом.

Предраг Васиљевић је истакао да је законом прописано да се увиђај у стамбеном простору врши на захтев или уз изричит писани пристанак власника или корисника. Пристанак може бити и усмен, када је неопходно да се предузму хитне мере ради спречавања или отклањања опасности по живот и здравље људи, имовину веће вредности или ради заштите животне средине. Уколико не постоји сагласност власника,односно држаоца, инспектор је дужан да поднесе писани предлог за издавање наредбе о вршењу увиђаја у стамбеном простору, Основном суду. Поступак за издавање наредбе је хитан и Основни суд, у ванпарничном поступку, у року од 48 часова, издаје наредбу о вршењу увиђаја. Инспекција је овлашћена да започне увиђај најкасније у року од 8 дана од дана изавања наредбе.Уколико то не учини у овом преклузивном року, она губи право на вршење увиђаја и у том случају је дужна да затражи изадавање нове наредбе од стране суда. Увиђај се врши у присуству два пунолетна
лица.Власник има права да присуствује сам, или да ангажује пуномоћника. Изузетно, увиђај се може започети и у одсуству ових лица, ако постоји опасност по људе и имовину, која чињеница се посебно образлаже у записнику.

Предраг Васиљевић, начелник Тржишне инспекције, говорио је и о припремама контролних листа у инспекцијском надзору. Прелазним одредбама Закона о инспекцијском надзору предвиђено је да ће иснпекцијске службе сачинити обрасце контролних листа и објавити их на својој интернет страници у року од 6 месеци од дана ступања на снагу овог закона,тј.закључно са 29.октобром 2015.године.Контролна листа је документ који садржи списак приоритетних питања провере и других радњи, одређених према тежини могућих последица, правилима о процени ризика, предмет и обим провере. Координациона комисија даје стручно мишљење о предлозима контролних листа, као и о њиховим изменама и допунама.Законом је предвиђено да инспектор предузима оне радње и провере које су садржане у контролној листи, а друге радње и провере може предузети само ако је то неопходно ради отклањања опасности по живот и здравље људи и ради заштите имовине и животне средине.Ако утврди да постоје одређене незаконитости, инспектор покреће ванредан инспекцијски надзор. Садржина контролне листе мора бити оверена потписом инспектора и надзираног субјекта.Закон прописује да по потреби, а најмање два пута годишње, инспекција преиспитује садржину контролних лист, мења их и допуњује,ако је то неопходно. Надзирани субјекат може доставити инспекцији извештај о самопровери испуњености захтева из контролне листе и самопроцени ризика. Уз тај извештај, дужан је да достави и одговорајућу докумантацију која поткрепљује податке из извештаја. Лажно приказивање података повлачи одговорност за лице које те податке доставља. Прелазним одредбама је предвиђено да инспекције сачињавају обрасце контролних листа и објављују на својој интернет страници у року од 6 месеци, од дана ступања на снагу закона, што ако не учине, руководилац инспекције се кажњава новчаном казном у износу од 120.000 до 150.000 дин.

Савет је једногласно донео следеће закључке:

1. Да се организује презентација Закона о инспекцијском надзору за све републичке и локалне инспекције са територије Моравичког и Рашког  управног округа.

2. Да до 30. октобра 2015.године јединице локалне самоуправе формирају своја кординациона тела, у складу са Законом о инспекцијском надзору.

Кромпиров мољац наноси штете пољопривредницима Заблаћа

Председник Савета Моравичког управног округа, Слободан Јоловић, обавестио је присутне и о проблемима са којима се сусрећу пољопривредници из Заблаћа, којима је кромпиров мољац нанео велику штету на овогодишњем роду кромпира. Истакао је да је заједно са градоначелником, Војиславом Илић, обишао оштећене грађане и да се као приоритатан проблем јавља питање, шта урадити са зараженим кртолама, јер их многи сељаци остављају поред пута, или бацају у Мораву. Појединци уопште не желе кромпир ни да ваде из земље, што опет ствара могућност да кромпиров мољац презими и следеће године даље се прошири. Наложио је присутним инспекторима да предузму све неопходне мере из њихове надлежности, како би се настали проблем што пре решио.

Facebooktwittergoogle_plusmail

Тринаесета седница, одржана 30.09.2015.године у Горњем Милановцу

Седницом председава мр Слободан Јоловић, председник Савета Моравичког управног округа. Седници, поред чланова Савета Моравичког управног округа присуствују: Драган Николић помоћник градоначелника града Чачка, Милинко Мијаиловић, заменик председника општине Ивањица, Јадранка Достанић, председник скупштине општине Горњи Милановац, Горица Петровић, начелник Општинске управе, Милорад Солујић, начелник Одељења за инспекцијски надзор Горњи Милановац, Срђан Богдановић, командир Полицијске испоставе Горњи Милановац, Миланка Коларевић, начелник Општинске управе Ивањица, Лидија Ристић, шеф Одсека за инспекцијски надзор, Ана Лапчевић, координатор пољопривредне инспекције, Валентина Стефановић, начелник Одељења туристичке инспекције, Владан Сеизовић, в.д. руководиоца Школске управе, др Светлана Тадић,начелник Санитарне инспекције, Зоран Шеварлић, шеф Одсека здравствене инспекције, Биљана Станојевић, еколошки инспектор, Никола Савић , инспектор рада, Живорад Богосављевић, водни инспектор, Мирјана Зарић, шеф Одсека ветеринарске инспекције, Предраг Васиљевић, начелник тржишне инспекције, Валентина Кецовић, фитосанитарни инспектор, Јован Ковачевић, начелник Општинске управе Лучани.

Политичка стабилност у локалним самоуправама олакшава рад извршне власти

Прелазећи на другу тачку дневног реда која се односи на функционисање локалних самоуправа на подручју Моравичког управног округа, рад извршних органа локалних самоуправа, мр Слободан Јоловић, дао је реч Милисаву Мирковићу, председнику општине Горњи Милановац, да се у својству домаћина, обрати присутнима.
Милисав Мирковић, председник општине Горњи Милановац поздравио је све присутне, пожелео им успешан рад и истакао да органи Управе на територији општине Горњи Милановац функционишу нормално и да нема проблема у њиховом раду. Навео је да имају стабилну скупштинску већину и да је у току израда буџета за следећу годину. Нагласио је да Општина нема кредита, ни дуговања и да све обавезе благовремено испуњавају. Истакао је да имају добру сарадњу са градом Чачком, Ивањицом и другим општинама.
Милинко Мијаиловић, заменик председника опшине Ивањица, обраћајући се присутнима, навео је да Веће и Скупштина у Ивањици раде нормално свој део посла и да имају стабилну скупштинску већину, као и коректну сарадњу инспекцијских служби. Указао је на чињеницу да је Ивањица једна од ретких општина на територији Србије која има мањак запослених. И овом приликом, поново се осврнуо на питање штете коју је причинио град, на територији општине Ивањица, наводећи при том да су оштећена лица као надокнаду, примила веома мале износе, у односу на стварно причињену штету. Истакао је да Општинска управа нема право да сама плаћа стрелце, нити да набавља противградне ракете, а територија општине Ивањице и цео тај крај је изложен дејству циклона који иде од правца реке Дрине и сваке године наноси огромне штете пољопривредницима тог краја. У вези са тим замолио је Слободана Јоловића, начелника Моравичког управног округа да интервенише код надлежног министарства.

Користити субвенције државе за противградне мреже како би се смањиле штете

Слободан Јоловић, начелник Моравичког управног округа, је истакао да Снежана Бошковић Богосављевић, министарка пољопривреде, на састанку у Београду није обећала да ће сва, нити колико, штета бити надокнађена. Договорено је да општина Ивањица формира стручну комисију ради процене висине штете а да се након тога локална самоуправа обрати захтевом Владиној комисији. Средства су за овакве намене ограничена и никада ни у прошлости држава није вршила надокнаду у висини изгубљених прихода нити добити. Углавном је то било кад је реч о објектима становања и стамбено угроженим лицима услед клизишта, поплава а у пољопривреди за набавку садног материјала и санирање инфраструктуре. Сви знамо да је буџет ограничен а последице елементарних непогода велике и не треба да водимо политику преко несреће грађана нити да било ко са локалног нивоа обећава новац у име државе и да се изговара касније на државу. Да би се убудуће избегле штетне последице дејства града неопходно је користити субвенције за набавку противградних мрежа, као и могућност осигурања пољопривредних производа. Уз то стално подизати и систем противградне заштите уз залихе ракета којих је ове године остало доста неутрошених. Истакао је да је неопходно што чешће организовати састанке, на којима би се скретала пажња на наведене проблеме. Указао је и на проблематику са којом се тренутно сусрећу пољопривредници из Заблаћа, којима је кромпиров мољац напао кромпир и причинио велику штету.
У расправу се поново укључио Милисав Мирковић, председник општине Горњи Милановац и истакао да он, као представник локалних органа власти, тешко може објаснити оштећеним грађанима да им причињена штета не може бити надокнађена, јер народ од њега очекује помоћ.

Драган Николић, помоћник градоначелника града Чачка истакао је да град Чачак има стабилну већину у скупштини, иако се ради о коалицији и да је у току заседање скупштине Града. Што се тиче функционисања градског буџета, истиче да испуњавају све обавезе и да располажу финансијским средствима за отплату кредита. Иако је смањен буџет, град Чачак за сада добро функционише. Смањен је број незапослених за 11%. Град је покренуо неколико стечаја, а продата су и нека предузећа, као што су „Сточар“ и Фабрика хартије „Божо Томић“. Истакао је да је при крају изградња трансфер станице и да су изабрали извођача за изградњу прихватилишта за животиње. Што се тиче противградне заштите, град Чачак је ове године набавио ракете, које ће им бити неопходне за следећу годину. Пошто не могу да плате рад стрелаца, обезбеђене су им одговарајуће награде.

Безбедност на завидном нивоу, поправља се у односу на исти период прошле године

Срђан Богдановић, командир Полицијске испоставе Горњи Милановац, говорећи о стању јавног реда и мира, као и безбедности у саобраћају на подручју Моравичког управног округа и општини Горњи Милановац, истакао је да је оно повољније у односу на исти период претходне године. У односу на ранији период евидентно је повећање броја кривичних дела насиља у породици, нарочито на територији општине Ивањица, а приметна је стагнација у извршењима најтежих кривичних дела као што су убиства и разбојништва. Што се тиче безбедности у саобраћају на подручју Моравичког управног округа уочено је повећање броја саобраћајних незгода на подручју општина
Ивањица и Горњи Милановац. Истакао је да нема примедби на сарадњу са локалним саамоуправама и инспекцијским службама. Навео је да полиција у сваком тренутку стоји на располагању инспекторима уколико је неопходна асистенција приликом инспекцијских контрола, нарочито везано за примену новог Закона о инспекцијском надзору.
Начелник Моравичког управног округа, отварајући расправу, упитао је присутне да ли има питања и да ли неко жели реч.

Милисав Мирковић, председник општине Горњи Милановац, јавио се за реч и истакао да подржава рад полиције на својој територији. Указао је и на случајеве везане за одржавања фудбалских утакмица, када је неопоходно обезбедити присуство већег броја припадника полиције. Поменуо је и случај детерџента, коме је давно истекао рок трајања и који стоји у „Пролетеру“. Упознао је присутне да је по том питање излазила комисија која је констатовала постојеће количине детерџента и да се тренутно чека одлука министарства о његовој даљој судбини.
Милорад Солујић, начелник Одељења за инспекцијски надзор Горњи Милановац,
истакао је да је у јулу месецу 2015.године извршена контрола објеката у Велеречу, па како тада нису биле у примени одредбе новог Закона о инспекцијском надзору, које се односе на нерегистроване субјекте, нису могли акцију да одраде до краја јер им је било неоходно одобрење суда за улазак у објекте које је требало контролисати. О томе су обавестили и пореску инспекцију. Навео је да је комунална инспекција поднела 15 пријава, од тога 13 против власника угоститељских објеката који нису поштовали прописано радно време, као и две пријаве против власника пекара, који такође нису поштовали прописе о радном времену. Солујић је истакао да подржава рад и излагање Срђана Богдановића, командира Полицијске испоставе Горњи Милановац.

Округ мора да се исели из зграде града Чачка

Говорећи о условима рада окружних подручних јединица органа државне управе-инспекцијских служби, на подручју Моравичког управног округа и пресељењу инспекција у Чачку у простор града у ул. Жупана Страцимира бр.35, начелник округа Слободан Јоловић је истакао да у складу са новим Законом о инспекцијском надзору неопходно да начелник Округа, као и Стручна служба са писарницом, буду на истој локацији заједно са инспекторима, што би допринело остваривању ефикасније инспекцијске контроле, односно координације рада. Услови за рад на локацији Управе за урбанизам, у Чачку, у ул. Жупана Сттрацимира бр.35, нису задовољавајући. Јоловић је упознао присутне са намером да раскине уговор о уступању на коришћењје просторија у улици Жупана Страцимира бр. 35, који је закључен са Градом Чачак, као и да ће Моравички управни округ вероватно прећи у просторије бившег „Житопромета“ (УТП „Морава“ доо Чачак), које имају око 500 м2 и које би у потпуности задовољиле потребе стручне и инспекцијских служби. Закуп се за наведени простор креће око 2.500,00 еура (300.000,00 динара), а ја сам им понудио око 200.000,00 динара без ПДВ-а. Указао је и на то да ће Моравички управни округ наставити поступак са Дирекцијом за имовину у Београду, у циљу добијања зграде која је тренутно у власништву „Службеног гласника“.  Обавестио је присутне и о састанку који је одржан у Дирекцији, ком састанку су поред Јована Воркапића, директора Дирекције, присутвовали Јелена Триван, директор „Службеног гласника“, начелник Округа и шеф Стручне службе округа.

Привремено решење закуп

Закључци донети поводом проблема исељења Стручне и инспекцијских служби Округа:

1. Да се питање смештаја Стручне и инспекцијских служби у седишту Моравичког управног округа реши закупом просторија бившег „Житопромета“, сада у власништву УТП „Морава“ доо Чачак у ул. Жупана Страцимира бр. 4. површине око 500 м/2 које у потпуности одговарају потребама Моравичког управног округа, као и да се са власником на овој локалцији покуша да трајно реши питање смештаја округа откупом или на други начин.

2. Овлашћује се начелник да уговори висину закупнине и потпише уговор о закупу са власником, као и затражи од Министарства финансија средства у буџету за ту намену.

3. По решавању питања смештаја у наведеном простору, раскинути уговор са градом Чачком.

У Горњем Милановцу састанак са НАРР и РРА Моравичког и Рашког управног округа

Начелник Моравичког управног округа, Слободан Јоловић је обавестио присутне да је на заједничкој седници Савета Моравичког и Рашког управног округа која је одржана у Краљеву 08.09.2015.године, прихватио предлог Радојке Савић, директора РРА Краљево, да се на подручју Моравичког управног округа организује обука за инфраструктурне пројекте представника општина и градова Моравичког, Рашког и Златиборског управног округа у Сарадњи са Националном агенцијом за регионални развој. Обзиром да град Чачак не располаже смештајним капацитетима у којима би се сместио већи број људи, предложио је да домаћин, односно технички организатор, тог састанка буде Општина Горњи Милановац.
Милисав Мирковић, председник општине Горњи Милановац, са задовољством је прихватио да буде домаћин наведеног скупа.

Владан Сеизовић, в.д. руководиоца Школске управе у Чачку

Слободан Јоловић, упознао је присутне са новим в.д. руководиоцем Школске управе у Чачку, господином Владаном Сеизовићем и обавестио присутне о намери да заједнички обиђу више школа на подручју Округа, како би се упознали са радом и проблемима истих.

Facebooktwittergoogle_plusmail
Видео запис

Састанак Савета Моравичког и Рашког управног округа са РРА

Представници локалних самоуправа Моравичког и Рашког управног округа заједно са представницима Регионалне развојне агенције одржали су састанак у Краљеву како би утврдили даље кораке оба округа који су уједињени у овој Агенцији да би зајдно аплицирали у домаћим и страним фондовима.

Read more… →

Facebooktwittergoogle_plusmail

Дванаесета седница, одржана 08.09.2015.године у Краљеву

Испред Савета Рашког управног округа седници присуствују: Небојша Симовић-председник Савета, као и чланови савета: Томислав Илић-градоначелник Града Краљево, др Мехо Махмутовић-градоначелник Града Нови Пазар, Игњат Ракитић-председник Општине Рашка, Бобан Ђуровић-председник Општине Врњачка Бања и Милоје Кундовић-секретар Савета.

Испред Савета Моравичког управног округа седници присуствују: Мр Слободан Јоловић-председник Савета, као и чланови савета: Милисав Мирковић- председник Општине Горњи Милановац, Миломир Зорић- председник Општине Ивањица, Миливоје Доловић-заменик председника Општине Лучани и Слађана Спасовић-секретар Савета.
Присутни су још и: Радојка Савић-директор РРА Краљево, Вукосав Коњикушић-помоћник градоначелника Града Краљево за ЛЕР, Мирјана Продановић-руководилац Службе за управљање пројектима Града Краљево, Нихад Гусинац-начелник Одељења за буџет и финансије Општине Тутин, Бајрам Аљовић-члан ЛЕР-а Општине Тутин, Ненад Остраћанин-руководилац Службе за ЛЕР Општине Рашка, Владимир Грујовић-начелник Управе за ЛЕР Града Чачак, Катарина Лазић-помоћник председника Општине Љиг, Бојан Бошковић-директор АРРОКО Љиг и Милутин Нишавић-члан општинског већа Општине Лајковац.

Пројекти регионалног развоја су од посебног значаја

Председник Савета Рашког управног округа Небојша Симовић, који председава седницом, отворио је рад на седници, поздравио присутне и захвалио им се што су се одазвали позиву.
Указује да је ова седница заказана на иницијативу Радојке Савић која жели да укаже на одређена средства која се пласирају преко РРА и на процедуре које је потребно користити да би се конкурисало за та средства. Циљ ове седнице је и да се зближе суседни окрузи како би се заједнички наступило у решавању проблема од регионалног значаја. На некима од предходних заједничких састанака више округа (Рашки, Моравички, Шумадијски) дефинисани су најважнији стратешки инфраструктурни пројекти за овај регион, који би поспешили развој индустрије, пољопривреде, туризма и других грана привреде. Ти пројекти су: Аеродром „Морава“ у Лађевцима, аутопут Београд-Прељина, аутопут Прељина-Појате, изградња Карго-центра у близини аеродрома „Морава“. Значајан допринос за одржавање наведених састанака дао је господин Јоловић. Покренута је и иницијатива да се у овом делу, кроз промене прописа, већи значај да начелницима управних округа, који би били овлашћени за координацију пројеката од регионалног значаја.

Подршка равномернијем регионалном и локалном развоју

Известилац по овој тачки дневног реда је Радојка Савић директор РРА за Рашки и Моравички управни округ. Своје излагање је представила у виду презентације.
Презентација у писаном облику пре почетка седнице достављена је свим члановима Савета а налази се и у материјалу уз записник са ове седнице и чини његов саставни део.
Презентацијом је обрађен Јавни позив Министарства привреде за Програм подршке реализацији мера од регионалног и локалног значаја у 2015. години.
– Општи циљ програма је: подршка равномернијем регионалном и локалном развоју; јачање регионалних институционалних капацитета, повећање конкурентности региона, области и локалних самоуправа; унапређење међуопштинске, међурегионалне, прекограничне и међународне сарадње.
– Специфични циљеви су: (остварују се реализацијом мера): суфинансирање учешћа локалних самоуправа, према степану развијености јединице локалне самоуправе, у пројектима од значаја за регионални и локални развој и унапређење међуопштинске, међурегионалне, прекограничне и међународне сарадње; суфинансирање годишње чланарине јединица локалних самоуправа за рад и пословање ААРА.
– Правни основ: Уредба о утврђивању јединствене листе развијености региона и јединица локалне самоуправе за 2014. годину („Сл.гласник РС“ број 104/14). Према овој уредби у I групу улази Град Чачак, у II групу улазе општине Горњи Милановац и Врњачка Бања, у III групу улазе градови Краљево и Нови Пазар као и општине Ивањица и Лучани и у IV групу улазе општине Тутин и Рашка.
– Корисници средстава су: јединице локалне самоуправе (Јединствена листа развијености региона и јединице ЛС за 2014. годину до утврђивања листе за 2015. годину),
– намена бесповратних средстава односи се на: 1. пројекте од значаја за регионални развој (развој и унапређење пословне инфраструктуре – све групе); 2. Стварање повољних услова за пословање, отварање малих и средњих предузећа, повећање запослености, иновативности и конкурентности, побољшање пословне и инвестиционе климе – I, II, III група; 3. Стварање повољних услова за пословање, отварање малих и средњих предузећа, повећање запослености – IV група; 4. Ревитализација браунфилд инвестиција – I, II, III група; 5. Успостављање и унапређење међуопштинске сарадње – I, II, оправданих трошкова за јединице локалне самоуправе из IV групе III група; 6. Пројектијавно-приватног партнерства – све групе; 7. Пројекти из области социјалне инфраструктуре – IV група; 8. Урбано-рурални пројекти – IV група; 9. Пројекти промоције неразвијеног подручја – IV група;
– Услови за доделу бесповратних средстава су:
а/ поднета попуњена пријава са потребном документацијом у складу са јавним позивом,
б/ обезбеђена средства за суфинансирање пројекта у буџету јединице локалне самоуправе,
в/ да рачун подносиоца пријаве није у блокади.
– Финансијски оквир: Министарство привреде у одређеном проценту суфинансира оправдане трошкове од укупног износа неопходног за кофинансирање пројекта које су обезбедиле јединице локалне самоуправе, без ПДВ-а, и то:
а/ до 80% оправданих трошкова за јединице локалне самоуправе из IV групе,
б/ до 70% оправданих трошкова за јединице локалне самоуправе из III групе,
в/ до 60% оправданих трошкова за јединице локалне самоуправе из II групе,
г/ до 50% оправданих трошкова за јединице локалне самоуправе из I групе,
Код пројеката са учешћем више партнера који заједнички кофинансирају Пројекте, право на суфинансирање остварују сви партнери сразмерно свом учешћу, а средства добија носилац пројекта. Министарство неће суфинансирати учешће у пројектима који су већ суфинансирани од стране овог министарства.
– Оправдани трошкови:
а/ трошкови рада,
б/ трошкови пројекта: трошкови превода; трошкови израде студија, истраживања; трошкови израде пројектно-техничке документације; трошкови израде публикација; трошкови за повећање видљивости пројекта; трошкои евалуација.
Све активности које буду одобрене за суфинансирање морају бити завршене до 30.06.2016. године.
– Динамика преноса средстава:
а/ 50% одобреног износа у року од 30 дана од дана потписивања уговора између националне агенције и корисника средстава,
б/ 50% одобреног износа након реализације активности, односно подношења извештаја и остале документације дефинисане уговором.
– Документација неопходна за пријављивање: правилно попуњен пријавни формулар (образац број 1); Потврда НБС да рачун подносиоца није у блокади; Оверена фотокопија финансијских извештаја за предходну финансијску годину (биланс стања и биланс успеха) за коју су рачуни затворени и завршни рачун; Потписана писана изјава подносиоца пријаве о сарадњи јединица локалне самоуправе или других партнера (уколико постоје – Образац број 2); Потписана писана изјава подносиоца пријаве о сагласности са условима из јавног позива и сагласност подносиоца пријаве да има обезбеђена средства за суфинансирање пројекта (Образац број 3); Потписан и оверен образац трошкова пројекта са структуром суфинансирања подносиоца пријаве, са приказом обезбеђених извора средстава за суфинансирање пројекта (Образац број 4); Одлука јединице локалне самоуправе о суфинансирању пројекта са пратећом документацијом: а) главни пројекат, односно пројекат за извођење у електронском формату на ЦД-у, б) акт надлежног органа на основу кога се изводе радови, в) решење о давању сагласности на студију о процени утицаја на животну средину; Оверене фотокопија уговора којим је одобрен пројекат (пројекат треба да буде одобрен најраније 01.01.2014.године, уговор потписан најраније 01.01.2014.г. а најкасније на дан подношења пријаве министарству) од стране овлашћених институција које спроводе домаће и међународне конкурсе, са оригиналном конкурсном документацијом за коју се тражи суфинансирање на ЦД-у; биографија координатора и чланова пројектног тима који су ангажовани на пројекту.
– Начин пријављивања и рок за подношење пријаве: подноси се у два примерка на писарници Министарства привреде или препорученом поштом (тачно попуњен пријавни формулар и пратећа документација у складу са јавним позивом). Један примерак документације мора бити оригинал или копиран и оверен од стране за то надлежног органа, док други примерак може бити у фотокопији. Пријава се предаје у затвореној коверти са назнаком „Пријава за Јавни позив – мера суфинансирања учешћа јединица ЛС у реализацији регионалних и локалних пројеката“ са назнаком „Не отварати“, са пуном адресом пошиљаоца на полеђини коверте. Непотпуне пријаве се неће разматрати. Пријаве се примају најкасније до 01.10.2015. године, односно док се не утроше расположива средства.
– Циљ је: Обезбеђење средстава за суфинансирање годишње чланарине у зависности од степена развијености јединице ЛС и то:
а/ у износу од 25% годишње чланарине – III група,
б/ у износу од 50% годишње чланарине – IV група,
в/ у износу од 75% годишње чланарине – девастирана подручја.
– Неопходна документација:
1. Доказ да је јединица ЛС оснивач АРРА,
2. Важећи уговор о чланарини закључен између АРРА и јединице ЛС,
3. Доказ да је јединица ЛС извршила пренос средстава на рачун АРРА,
4. Одлука о усвајању завршног рачуна јединице ЛС за предходну годину.
Известилац на крају презентације наводи да су укупна средства за 2015. годину, која су опредељена за финансирање наведених пројеката, у буџету Републике Србије утврђена на износ од 100.000.000,00 динара. Додаје да РРА у Краљеву свим члановима, одмносно оснивачима стоји на располагању да помогне око аплицирања за пројекте за које се определе у овој години.
Мирјана Продановић, поставља питање: да ли Града Краљево, који је до сада уплатио 2 рате чланарине, може поднети захтев за суфинансирање чланарине, пре него што уплати своју последњу рату. Добија одговор да то неће моћи да се уради пре 01.10.2015. године.

Искуства општине Ивањица

Миломир Зорић, као председник Скупштине РРА, износи искуства из предеходне године које је имала Општина Ивањица, која је конкуруисала за извесне локалне пројекте (путна инфраструктура). Општина Ивањица је разврстана у III групу развијености, и доста су јој значила средства која је по овом основу добила у предходној години. Сматра да се посао разврставања јединица локалних самоуправа у групе развијености, мора пре обавити а не овако да се чека крај године (још није обављено разврставање за 2015. годину). Општина Ивањица у прошлој години је по овом основу имала пројеката у вредности од 19.000.000,00 динара, њихово учешће је било 6.000.000,00 динара, а суфинансирање од стране Агенције је било у износу од 13.000.000,00 динара. Саматра да су веома компликоване процедуре за добијање разних субвенција и да је то главни разлог због чега се за та средства често не аплицира. Овај проблем се односи и на саму државу јер и она у многим случајевима није аплицирала за средства у разним ЕУ фондовима, иако су била одобрена и на располагању, и због тога смо плаћали пенале.
Радојка Савић, истиче да се у овој ствари види и добра намера државе да се људи науче да праве пројекте и пратећу документацију, како би касније могли конкурисати и за далеко значајније проекте.
Мирјана Продановић, истиче да постоји потреба да се овакви састанци одржавају на свака три месеца. На тим састанцима би се размењивала стечена искуства и подизала би се способност аплицирања за веће и значајније пројекте.
Вукосав Коњикушић, наводи да Град Краљево има спремне одређене пројекте са којима ће аплицирати. Има замерку на Правилник којим су утврђени критеријуми за расподелу средстава, а такође и да су веома мала средства опредељена буџетом за ове намене.

У Моравичком управном округу формирано координационо тело за ЛЕР

Слободан Јоловић, истиче да је у Чачку формирано координационо тело које обједињује све службе за локални економски развој. То тело прати све конкурсе, шта је потребно приложити од пратеће документације, и на време сигнализира јединицама локалне самоуправе да аплицирају. Дешава се често и да опредељена буџетска средства за разне субвенције не буду до краја искоришћена због слабог интересовања локалних самоуправа. Напомиње да је заједничком акцијом начелника неколико суседних управних округа (Рашки, Моравички, Шумадијски) утврђено који су то инфраструктурни пројекти од заједничког интереса за читав регион и договорено је да се ради на њиховој реализација. Сматра да се и ови мањи пројекти, о којима је овде реч, могу уклопити у те веће, регионалне пројекте. Веома је значајно да људи који су професионално ангажовани на овим задацима, буду максимално укључени у те пројекте, због континуитета, јер промена власти на локалу не би смела да кочи њихову реализацију. Мишљења је да би требало урадити једну свеобухватну анализу из које би се видело на колико конкурса, за разна субвенционисана средстава, су аплицирале локалне самоуправе а на колико нису, а могле су. Сматра да је главни узрок томе пропуст и неодговорност локалне администрације.
Владимир Грујовић, износи нека искуства која по овом питању има Град Чачак. Скреће пажњу да код преузетих обавеза у заједничким пројектима, да се те обавезе морају благовремено и стриктно извршавати. Они су у Чачку аплицирали и добили средства од фонда из „Horeisen“. Ради се о фонду са средствима од око 80.000.000.000 Eура. За пројекте за које су им одобрена средства аплицирали су 21, односно 14 апликаната из разних региона Европе. У Европи постоје многи слични фондови у којима се може бити члан, а чланарина је симболична ( годишње од 700-1000 Еура) и веома је добро бити члан таквих фондова јер се тиме стичу предности приликом аплицирања за њихова средства.

Потребно је чланство ЈЛС у европским фондовима и институцијама

Мехо Махмутовић, подржава дискусију предходника, јер се код апликација на европске конкурсе гледа и цени чланство јединица локалних самоуправа у разноразним европским фондовима и институцијама. Нови Пазар је члан Фонда ИРА (у овом Фонду члан управног одбора је раније био Хелмут Кол, сада је Јоханес Хан и многе друге познате јавне личности из ЕУ). Дана 28.09.2015. године одржава се редовна Скупштина ИРЕ и ту се као нови чланови могу препоручити заинтересоване јединице локалних самоуправа. Овај фонд у почетку финансира маље пројекте својих чланица а касније се то ради са већим пројектима и то су углавном пројекти регионалног значаја.

Небојша Симовић, информише присутне да се у Краљеву сада ради на припреми једног великог пројекта који се тиче решавања питања отпадних вода и тај пројекат ће ускоро ући у реализацију. Подржава дискусију господима Махмутовића, сматра да је веома значајно бити члан разних фондова ЕУ и потребно је радити на учлањењу наших локалних самоуправа у те институције. Такође, информише присутне да је недавно у Краљеву била привредна делегација из Јордана која је заинтересована за куповину, односно приватизацију „Матарушка и Богутовачка Бања“ ДОО. Преговори за овај посао су у току и очекује се повољан исход. Присутни су информисани и о току послова на завршетку радова и пуштању у рад аеродрома „Морава“ у Лађевцима.

Facebooktwittergoogle_plusmail